Грађевински материјали
У овој лекцији научићеш:
поделу и врсте грађевинских материјала и
својства и карактеристике материјала.
Подела и врсте грађевинских материјала
За изградњу грађевинских објеката користе се различити материјали. Извршена је подела према пореклу и намени.
ПРЕМА ПОРЕКЛУ грађевински материјали се деле на:
ПРИРОДНЕ (дрво, камен, песак, шљунак и глина) и
ВЕШТАЧКЕ (креч, гипс, цемент, малтер, бетон….).
Природни грађевински материјали користе се такви какви се пронађу у природи, без прераде. Неки материјали се у природи не могу наћи, већ их човек производи посебним технолошким поступцима.
ПРЕМА НАМЕНИ грађевински материјали се деле на:
КОНСТРУКТИВНЕ (камен, опека, бетон, армирани бетон, челик, дрво…),
ВЕЗИВНЕ (гипс, цемент, смола, битумен….),
ИЗОЛАЦИОНЕ (битумен, пластика, стакло, минерална и стаклена вуна, стиропор…),
МАТЕРИЈАЛИ ЗА ОБЛАГАЊЕ (дрво, камен, керамичке плочице, линолеуми, тапете…),
ИНСТАЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛИ (инсталације као: водовод, канализација, централно грејање, електрична…).
Природни грађевински материјали
Дрво
Дрво је природни најстарији грађевински материјал и његове позитивне особине су:
велика чвртоћа у поређењу са малом тежином,
ниска топлотна проводљивост,
лако се обрађује….
Од дрвета се праве колибе, брвнаре, сојенице, мостови….
Дрво се у грађевинарству користи као: обла, тесана и резана грађа.
Обла грађа се употребљава за стубове, ограде, скеле и др.
Тесана грађа се добија тесањем, користи се за стубове, кровове, скеле…
Резана грађа се добија резањем трупаца на машинама (гатери). Према димензијама, резана грађа се дели на: греде, гредице, летве и даске. Користи се за израду кровне конструкције, паркета, врата, прозора…
У грађевинарству се користе и прерађевине од дрвета: фурнир, шперплоча, панел-плоча, иверица, лесонит плоча.
Камен
Камен је, поред дрвета, један од најстаријих грађевинских материјала. Користио га је праисторијски човек за изградњу својих насеобина. Најтрајнији је грађевински материјал. Данас постоје грађевине од камена старе неколико хиљада година (пирамиде). У природи се налази у великим количинама. Вади се у каменоломима. Може бити обрађен и необрађен.
Необрађен камен се употребљава у грађевинарству при изради темеља, носећих зидова, насипа, подлога путева и др.
Обрађени камен може бити: ломљен, дробљен, млевен, полиран, брушен, ситан каменчић и песак.
Најпознатије врсте камена су: гранит, кречњак, пешчар, мермер и др.
Вештачки грађевински материјали
Бетон
Један од најважнијих грађевинских материјала. Добија се мешањем везивног материјала (цемент), агрегата (шљунак, песак, туцани камен) и воде. Користе за заза изградњу путева, темеља, зграда, мостова, камених блокова…. Може бити: обични, армирани, преднапрегнути и лаки бетон.
Обичан бетон се користи за израду делова објекта који нису оптерећени на притисак, тротоара, стаза, коловоза…
Армирани бетон се разликује од обичног бетона по томе што се у бетонску масу стављају челичне шипке. Тиме се повећава чврстоћа бетона. Користи се за израду темеља, стубова, серклажа, греда, тераса, међуспратних конструкција итд.
Преднапрегнути бетон је специјална врста армираног бетона. Армирање се изводи тако што се челична арматура и бетонска аса подвргну претходном напрезању у смеру супротном од смера деловања притиска.
Лаки бетон се уграђује у објекте који не захтевају велику чврстоћу материјала већ добру звучну и топлотну изолацију. То се постиже тако што се уместо шљунка додаје лакши материјал: шљака, дробљена опека и др.
Керамички материјали
У ову групу спадају разне врсте опека (цигле), блокови и цреп.
Опека (цигла) се производи од глиновите земље, која се ситни, гњечи и меша са водом, обликује, суши и пече. Стандардна величина опеке је 25 х 12 х 6,5 cm. Опека може бити: пуна, шупља, фасадна и силикатна.
Шупљи блокови су већих димензија од обичне цигле, па се њима знатно брже гради. Добри су звучни и топлотни изолатори. YouTube
Монте су сличне шупљим блоковима, само нису правоугаоног пресека, већ трапезастог. Користе се за израду међуспратних конструкција тако што се ређају између ферт гредица.
Везивни материјали
Добијају се печењем одређених врста стена, при чему настају хемијске промене у структури материјала. У контакту са водом очврсну везујући материјале као што су шљунак, песак, опекаи др. У ову групу спадају: креч, цемент и гипс.
Креч је најстарији везивни материјал. Добија печењем камена кречњака на температури од 1000 °С до 1200 °С. Тако добијени креч се назива живи креч. Живи креч се „гаси“ додавањем воде уз стално мешање. Када се помеша са песком и водом добије се малтер. Креч помешан са водом користи се за кречење зидова зграде.
Цемент је основни везивни материјал у савременом грађевинарству. Добија се од две компоненте: глине и кречњака (лапорац) који се пеку у ротационим пећима на температури од око 1400 °С. После печења охлађена маса се меље у фини прах и пакује у папирне џакове од 50 kg.
Гипс је такође везивни грађевински материјал. Добија се печењем гипсаног камена (садре) на температури од око 180 °С. После печења се меље у фини прах и пакује у водоотпорну амбалажу.
Материјали за облагање
Материјали за облагање се користе да би унутрашњост објекта учинили лакшим за одржавање и пријатнијим за за боравак.
За облагање подова, степеништа и подеста користи се: камен, дрво, вештачки камен, пластичне масе, керамичке плочице идр. За просторије које се квасе (кухиње и купатила) најчешће се користи од вештачки камен или керамика. За облагање зидова користе се: боје, гипсане плоче, тапете и др. Тапете се деле у три основне групе: лаке, средње и тешке, односно папирне, пластичне, текстилне, плутане и др.
Материјали за изолацију
Изолациони материјал се у грађевинарству употрбљава у циљу заштите од непожељних утицаја воде, (влаге), топлоте и звука.
Топлотна изолација се поставља у објектима ради смањивања провођења топлоте кроз зидове у околину.
Звучна изолација се поставља у грађевинске објекте ради смањивања непожељне буке у просторијама, без обзира да ли та бука долази споља или из објекта.
Хидроизолација штити објекат или неке делове од штетног утицаја влаге, која може да потиче од подземних вода или падавина. Најчешће коришћени хидроизолациони материјал је на бази битумена.
Својства и карактеристике материјала
При пројектовању грађевинских објеката потребно је познавати својства и карактеристике материјала
Особине материјала:
ФИЗИЧКЕ: боја, сјај, спољашњи изглед, специфична маса, електрична и топлотна проводљивост.
МЕХАНИЧКЕ: тврдоћа, чврстоћа, еластичност.
ХЕМИЈСКЕ: отпорност према деловању воде и влаге, ваздуха, инсеката и хемијских утицаја.
ТЕХНОЛОШКЕ: способност обраде материјала.
https://cicakslavka.wordpress.com/vi-разред/грађевински-материјали-2/
